REX ILUSIVII IN VITRO - SUBA U NAMA  
Subota 26. nov 05. Dramska scena
Pozorišta Mladih u 18 časova.
 
PRESS
Dobrodošli na zvanični site baleta Rex Ilusivii In Vitro

Balet Rex Ilusivii In Vitro / Suba u nama je
Vizualizacija kompozitorskog i producentskog stvaralaštva
velikana nove muzike Mitra Subotića Sube,
bazirana na biografskoj priči,
iz koreografskog ugla Aleksandre Ketig


Subota 26. nov 05. Dramska scena
Pozorišta Mladih u 18 časova.
Rezervacije: 021 521 826
  

Specialno za ovu priliku, poklon Gospodje Ruže Subotić i Agencije Atelier Gucunski:
POKLON CD-MUZIKA IZ BALETA
za posetioce predstave!


• Danas Novo!

• Dnevnik

• Gradjanski

• THE CHALLENGE

• Virtualnigrad

• B92

• Suba.isallineed.net

• BITEF novosti




U spomen prijatelju
Balet "Rex Ilusivii", novosadskog Pozorišta mladih,
posvećen kompozitoru Mitru Subotiću Subi - Bitef teatar

Milica Zajcev

Danas - petak 17. decembar 2004.

Vizualizacija kompozitorskog i producentskog stvaralaštva našeg velikana nove muzike zasnovna na njegovoj kratkoj i rezultatima plodnoj umetničkoj biografiji, koju je izmaštala Aleksndra Ketig, balerina, pedagog i koreograf, u svim svojim teatarskim komponentama čist je, samosvojan i ljubavlju protkan čin. Jer, ovo poetsko kreografsko delo nazvano po pseudonimu poznatog novosadskog kompozitora Mitra Subotića Sube, koji je nesrećnim slučajem izgubio život u požaru u dalekom Sao Paolu pre pet godina, nastalo kao koprodukcija Pozorišta mladih i Agencije Atelje-Gucunski, omaž je prijatelju nimalo tužan, već nabijen pozitivnom energijom koja zrači iz njegovih kompozicija. Odabravši odlične izvođače Aleksandra Ketig, autor, kooreograf i režiser ovog plemenitog sećanja, pokazala je da ovaj novosadski "dreamteam" zaslužuje posebnu pažnju u našoj umetničkoj igri. Jer, svi su svoja igračka i glumačka znanja primerno usaglasili sa glavnim odlikama umetničkog vizonarstva Sube, koje je zaista u njima pulsiralo.
Ilustrujući veoma svežom u idejama plesnom postavkom neke od važnih trenutaka Subotićeve biografije, Aleksandra Ketig je sa produhovljenošću postavila ne samo sjajan, autorski duet Maje Stanković i Jovice Bogojeva, već i niz igara zasnovanih na ritmovima njegove muzike u kojoj su svi izvođači imali svoj kulminacioni trenutak: Slobodan Ninković je glumački, ali i igrački vodio ovu plesnu biografiju, prepuštajući baletski virtuozitet savremenog opredeljenja emotivnoj ličnosti Sube, koju su sjajno dočarali već iskusni Stevan Sremac (Otac) i nova nada novosadskog Baleta Jovica Bogojev. Pevačica Agota Vitkai Kučera (Majka) i glumica Kristina Radenković (Prijateljica), uspešno su se uklopile u igru nabijenu iskrenim emocijama, koju je temperamentno, vrtoglavo brzo i strastveno vodio Saša Krga (Suba kreator), naročito u završnoj sceni Brazilskog karnevala, koja dolazi, možda, neočekivano, ali celom omažu daje optimistički duh: "Prijatelju, nećemo zaboraviti Tebe i Tvoju muziku i još dugo ćemo je igrati".
http://www.danas.co.yu/20041217/kultura1.html#1





DNEVNIK, NOVI SAD, CETVRTAK, 4. NOVEMBAR 2004. GODINE

Šta je stvarnost za kralja iluzija...
„Rex Ilusivii In Vitro (Suba u nama)” autora, koreografa i reditelja Aleksandre Sanje Ketig;
koprodukcija Pozorišta mladih i agencije „Atelje Gucunski”
Tačno pet godina nakon tragičnog požara u Sao Paolu kada je život prerano izgubio jedan od najtalentovanijih ljudi koje je Novi Sad ikada imao, u koprodukciji Pozorišta mladih i agencije “Atelje Gucunski” u utorak je premijerno prikazan balet “ReXx Ilusivii In Vitro (Suba u nama)” koreografa Aleksandre Sanje Ketig, u potpunosti posvećen vizualizaciji kompozitorskog i producentskog stvaralaštva Mitra Subotića (1961-1999), čoveka koji je bukvalno živeo i umro za muziku. Počele su da se obistinjuju reči Vladimira Kopicla napisane te za Novi Sad po mnogo čemu tužne 1999. da u prazninu umesto lika već stupa delo kao ispunjenje jedne značajne umetničke avanture čiji će obrisi vremenom samo da rastu, postaju jasniji i potpuniji...
U realizaciju biografije značajno dopunjene pričom Subine generacije, Sanja Ketig krenula je od početka. Svetla se pale, zvezda je rođena, a daemonizovana harmonika je već bila tu da ga prati do kraja života. U neizbežno subjektivno problematičnom pristupu kreaciji baletski stilizovanog omaža, Ketigova se opredeljuje za visoko koncentrisani fokus na psihologiji glavnog junaka koji se u predstavi ispostavlja kroz teoretski čuvenu “trouglastu” strukturu: Subu (Slobodan Ninković) čine emocionalni Suba (Jovica Begojev) i kreativni Suba (Saša Krga), njih u stopu prate odgovarajuće personifikacije ženskih principa: Majka (Agota Vitkai-Kučera), LJubav (Maja Stanković) i Prijateljica (Kristina Radenković), dok je stalno prisutan i (ne)vidljivi muški stožer – Otac (Stevan Sremac). Hronološko pripovedačko opredeljenje lako je za praćenje i dok Suba odrasta, kroz forme grupne i igre parova dramaturški lepo se ispoljavaju, razvijaju i “divljaju” likovi čoveka, zaljubljenika i “opsednutog arhitekte” – medijuma kosmičkih cvrkuta. Na kraju, Suba se oprašta, nestaje u vatri, ali katarzičnom scenom brazilskog karnevala samba novosadskog gringa pobeđuje smrt, i nastavlja da živi iza maske telesnog, univerzalno, jer šta je stvarnost za kralja iluzija...
Muzika (Mitar Subotić) je, naravno, pun pogodak. LJulja li ljulja! Dramski momenat Subinih kompozicija (Uspavanka za Alisu, In the Mooncage...) je dobro uočen i solidno ukomponovan sa njihovom emotivnom meditativnošću, uz koje se neguje klasično nežan baletski pokret, i lucidnošću, koje modernijom, otvorenijom i akrobatskom koreografijom prate kreativna stanja glavnog junaka odlično tumačenog od strane Slobodana Ninkovića. Na momente veoma efektno, uz evidentne uspone i padove u možda isuviše fragmentiranom tempu scenske radnje. Zadovoljavajuća svetlosna rešenja donekle kvari kontekstualno upitna scenografija, ali ono što u svakom momentu izvlači stvar jeste ogromna atrakcija energije mladih snaga iz kojih zaista isijava ljubav i posvećenost.
Iako o opaskama “dežurnih namćora” na račun proračunate sigurnosti ovog izvođačkog poduhvata može da se raspravlja, ono što je teško dovesti u pitanje jeste vrednost dužne sugrađanske pošte svetski priznatom autoru, kao i činjenicu da Novi Sad vapi za novim umetničkim prostorima, razvojem drugačijih produkcija koje će valjda jednom i da o(p)stanu tu, gde se i rađaju. Uostalom, publika je žestoko htela još, i još!
I. Burić

http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/04-11-2004/Strane/kultura.htm



Balet "Rex Ilusivii In Vitro – Suba u nama" na sceni Pozorišta mladih
Zvuci koje smo nekad možda sanjali

Čini se da je ovo bio dobar repertoarski potez Pozorišta mladih, jer je predstava koja govori o Subi izazvala, mora se priznati, nezapamćeno interesovanje, i osim što su ulaznice već unapred bile rezervisane za premijerno i dan ranije pretpremijerno izvođenje, Novosađani su odmah počeli da kupuju ulaznice za prva reprizna izvođenja koja su na repertoaru 13. i 14. novembra.
Na dan kad je kultni novosadski muzičar Mitar Subotić Suba pre pet godina tragično nastradao u požaru, u utorak, 2. novembra, na Velikoj sceni Pozorišta mladih premijerno je izveden balet posvećen njemu Rex Ilusivii In Vitro – Suba u nama. Aleksandra – Sanja Ketig je autor, koreograf i reditelj ovog neuobičajenog projekta za scenu Pozorišta mladih (gde više decenija nije bilo baleta, tačnije, od kada se iz zgrade iselilo Srpsko narodno pozorište), s tim da je projekat urađen u koprodukciji Pozorišta mladih i agencije "Atelje Gucunski". Po reakcijama Novosađana, čini se da je ovo bio dobar repertoarski potez Pozorišta mladih, jer je predstava koja govori o Subi izazvala, mora se priznati, nezapamćeno interesovanje, i osim što su ulaznice već unapred bile rezervisane za premijerno i dan ranije pretpremijerno izvođenje, Novosađani su odmah počeli da kupuju ulaznice za prva reprizna izvođenja koja su na repertoaru 13. i 14. novembra.
– Posle gotovo četiri godine, od kada je ovaj tim koji vodi Pozorište mladih počeo da radi, ovo je sigurno jedan od najozbiljnijih projekata i vrlo značajnih za našu kuću. Po mom mišljenju, približili smo se onome konceptu koji bi trebalo da prati programsku orjentaciju Pozorišta mladih. Istovremeno, vrlo sam zadovoljan i srećan što sam naišao na jednog takvog stvaraoca kao što je Sanja Ketig. Stalno pričamo o tome šta se dešava u svetu i kako se to tamo radi, i onda se konačno ovde pojavila Sanja Ketig koja tako radi. Rekla je ko je, šta radi, svoj koncept projekta i nekoliko sjajnih ideja. Od početka smo znali da neće biti lako realizovati projekat i sprovesti njegovu ideje, ali učesnici su uložili ogroman trud i, eto, došli smo do kraja i prvih susreta s publikom – priča direktor Pozorišta mladih Dragoljub Selaković.
Inače, baletska priča je bazirana na biografiji Mitra Subotića Sube, ali gledano iz autorskog ugla Aleksandre – Sanje Ketig, čiji je Suba bio prijatelj. "Posvetila sam ovu predstavu, pre svega, Subi kao svom prijatelju. O predstavi sam počela da razmišljam još od momenta kad sam čula da je Suba tragično preminuo. Znači, od tada je nosim u sebi, a poslednjih godinu dana je posvećeno realizaciji predstave. Na moju sreću, našla sam plodno tlo, ovde u Pozorištu mladih, da po tom pitanju nešto uradimo i krenemo u nešto novo. Sredstva za ovaj projekat odobrio nam je grad Novi Sad. S druge strane, projekat je kompleksan jer predstava traje samo četrdeset pet minuta", kaže o svom projektu Aleksandra – Sanja Ketig.

Ona je svoj projekat, naravno, postavila na muziku Mitra Subotića, a u realizaciji joj je dosta pomogao i suprug Dragan Gucunski, koji je koproducent i autor scenografije. Kostime je osmislila Jesenka Radovanović, muzički saradnik je Slobodan Misailović, dok je ekipu glumaca i igrača autorka izabrala putem audicije. Glavnu ulogu, lik Sube, igra Slobodan Ninković, glumac Pozorišta mladih. "Bilo je jako zabavno raditi na ovoj predstavi. U početku sam imao problem zbog straha da se kao glumac snađem u baletskoj predstavi. Bojao sam se reakcije baletskih igrača, jer je to njihov teren, ali, oni su mi, zapravo, puno pomogli u radu", seća se Slobodan Ninković. I dodaje:"Suba je za ova tri meseca, koliko smo radili na projektu, postao deo nas i, jednostavno, prisvojili smo ga. Postao je naš. Inače, ja ga lično nisam poznavao, i žao mi je zbog toga, ali, mislim da je za moju ulogu u predstavi i bolje što ga nisam poznavao, jer bih bio opterećen. Ovako, imao sam veću slobodu u stvaranju Subinog lika kroz neko moje viđenje, ali, naravno, uz Sanjinu pomoć. Sve ono što sam saznao o Subi jeste iz nekih novinskih članaka koje sam pročitao, iz razgovora sa Sanjom Ketig, koja ga je poznavala, i iz jedne radio emisije koja je bila posvećena Subi i u kojoj su razni ljudi govorili o njemu, a gde sam dosta toga saznao. U svakom slučaju, ova predstva je prilika da onima koji ne znaju Subinu muziku, ali i nekim novim generacijama koji ne znaju za Subu, približimo njegovu muziku. Mislim da je on za ono vreme kad je radio i stvarao bio daleko ispred svog vremena, ali i da je to i dalje, sad kad nije s nama, dakle, ispred je svog vremena. Muzika koja pokreće, koja je neobična, u to vreme je bila eksperimentalna, a mislim da se i danas niko ne bavi ovakvom vrstom muzike na ovakav način. U kakvim uslovima su radili, kakvu su tehniku koristili, a kakvu su muziku dobili!".

Pored Ninkovića, u baletskoj predstavi Rex Ilusivii In Vitro – Suba u nama angažovana su četiri baletska umetnika – Saša Krga, Jovica Begojev, Maja Stanković i Stevan Sremac, operska umetnica Agota Vitkai-Kučera i glumica Kristina Radenković. "Mitra Subotića nisam poznavala lično, ali sam preslušala njegovu muziku. Ima užasno lepih kompozicija, i drago mi je da će one i dalje živeti među nama", kaže Agota Vitkai-Kučera, "a što se tiče rada na samoj predstavi, na audiciji nisam bila sasvim sigurna da ću biti primljena jer bilo je tu i balerina koje se profesionalno bave tim, tako da sam bila presretna kad je Sanja nazvala i rekla da počinjemo da radimo. Bilo je božanstveno raditi sa celom ekipom, vladala je toliko pozitivna atmosfera da ni u jednom trenutku nije došlo do sukoba, što je danas veoma retko u kreiranju predstava. Složili smo se da je rad na ovome za celu ekipu bio kao neka rehabilitacija zbog te lepe atmosfera, a što se oseti i u predstavi. Svakako da je za to zaslužan i način rada, jer smo krenuli od zajedničkog druženja, još pre samog početka rada. Tako smo, zapravo, počeli, jer je jako bitno za predstavu da se prvo upoznamo, s obzirom da je to predstava grupe koja je uz pomoć svih nas i uspela".
Projekat Aleksandre – Sanje Ketig podržala je i Subina majka Ruža Subotić, koja je danas nosilac autorskih prava kad je u pitanju Subina muzika. "Od samog početka, kad su mi predložili ovu predstavu, u meni je bila jedna velika borba kako da to podržim. Bila sam srećna što se događa i dirnuta celim divnim lirskim pristupom, koji je, možda, najbolja nagrada Subi za ono što je stvarao i kako nas je sve voleo. I kroz ovu muziku su ga valjda svi zavoleli", reči su Ruže Subotić, "zahvalna sam svima koji su učestvovali u projektu, što su u tim zvucima koji su stvarani na Limanu, u Ulici Drage Spasić 3, u Subinoj sobi, našli zadovoljstvo posle toliko vremena i nadahnuće da rade s toliko entuzijazma, upravo onako kako su mladi tada radili. Nikad nije bilo lako raditi, naročito u umetnosti. To je jedan od Boga dat dar, ali i jedna strašna golgota. Uvek je muka pred belim papirom, pred klavijaturom koja treba nešto da izazove, bilo provokaciju, bilo izazov, doći do nekakvih ostvarenja posle velikih traganja. Ta traganja su mog sina odvela, pre svega, na ulice našeg grada, pa je tragao za pticama i za prirodom. Još, negde, 1986. godine, počeo je taj projekat Ptice, i on je prošao po celom svetu. I uvek su se ljudi radovali zvucima koje je zajedno sa svojim kolegama proizvodio i davao nam, možda čak i nešto što smo nekad samo sanjali. Mislim da je mnogo želeo da se njegove kompozicije izdaju ovde i nije prodao svoja autorka prava na sve ono što je kasnije u svetu uradio". Na kraju, rekla nam je i da joj je drago što je ova baletska predstava zaživela baš na sceni Pozorišta mladih, gde je "igrom sudbine, dok je u ovoj zgradi bio sportski dom, mali Suba nekad vežbao i trenirao prve korake na gredi, a kasnije, kad je odrastao, tu je često dolazio da gleda predstave".
S. Prodanović-Mesaroš
Foto: M. Mirić


Mitar Subotić Suba
Rođen je 1961. godine u Novom Sadu. Diplomirao je na novosadskoj Akademiji umetnosti, na Odseku za kompoziciju i orekstraciju. Zanimanje za alterantivnu muziku pokazao je još na fakultetu, a u Radio Beogradu je završio kurs elektronske muzike kod saksofoniste Pola Pinjona. Tada je uradio i svoje prve snimke, bazirane na sintisajzerima i elektronici. Uspešnu muzičku karijeru započeo je početkom osadesetih godina pod pseudonimom Reks Iluzivi. Komponovao je muziku za desetak pozorišnih projekata u Novom Sadu i Subotici, muziku koja je često bila nagrađivana. Dobio je UNESCO-vu nagradu za promociju kulture, a za samo nekoliko godine karijere "stekao je reputaciju izvrsnog autora nove muzike i producenta koji je kreirao zvuk najpoznatijih jugoslovenskih rok i pop grupa". Nakon više povremenih boravaka u Parizu i Brazilu, početkom devdesetih, seli se u brazilski grad Sao Paolo, gde nastavlja međunarodnu karijeru autora i producenta, radeći sa mnogim svetski priznatim muzičarima. Godine 1999, 2. novembra, poginuo je u Sao Paolu, spašavajući iz požara svoju muziku.

 
 


Posebna zahvalnost na uloženom trudu, profesionalizmu i pre svega mnogo ljubavi koje su u sve uneli i bez kojih ova predstava ne bi mogla da se izvede:
Mama Ruži Subotić, svim učesnicima i saradnicima, Janji, Dežiki, Mišonji, i svima iz naše generacije koji su na bilo koji način u svemu učestvovali, Slobi Misailoviću, i momcima
sa radio Novog Sada, Eržebet Glušici, Vladi, Mikiju, modiskinjama iz SNP-a, Lazinu, Selaku i svima sa kojima sam bila u kontaktu i razgovarala u vezi ove predstave.
Sa poštovanjem i ljubavlju Aleksandra Ketig


Pokrovitelj: Izvršni odbor skupštine grada Novog Sada.


© coproduction Atelier-Gucunski & Pozorište mladih